komentariše: Isidora Đolović
Serija „The Outpost“ (Predstraža), o čijim sam prethodnim sezonama pisala OVDE (prva, 2018) i OVDE (druga, 2019), započela je kao naučno-epsko fantastični guilty pleasure par excellence iliti dobronamerno-bezazleni „treš“ koji je svima u nekom trenutku neophodan. Mada se ne može reći da je pomak od takvog prvobitnog određenja naročito veliki, napredovanje ipak ne ostaje neprimećeno. Zaključak koji se nametnuo već po finalu druge sezone: ne obeshrabrivši se usled skromnih sredstava i još oskudnijih ocena kritike na samom startu, entuzijastična ekipa je nastavila da razvija svoju priču do, ne samo podnošljivog i pristojnog, već rezultata koji počinje da zavređuje ozbiljne pohvale. Treći ciklus serijala, čije se snimanje ponovo odvijalo u Srbiji uprkos u međuvremenu proglašenoj pandemiji kovida, jasno pokazuje da se strpljenje isplati. Iako u ovom trenutku bez sumnje postoji mnogo ušminkanijih, pretencioznijih i skupljih televizijskih ostvarenja iz istog žanra, teško će se naći neko sa ovako velikom, upadljivom iskrenošću i doslednošću izabranom stilu, usled čega, kako odmiče, pridobija publiku i pored ne tako malog broja manjkavosti. Verovatno je zato serija obnovljena za još jednu sezonu, a famozna se trinaestica (sada već ustaljeni broj epizoda) u ovom slučaju nikako ne može nazvati baksuznom.
Nadovezivanje radnje na situaciju u kojoj su glavni junaci ostavljeni izvedeno je prirodno, bez preterano očiglednog skoka ili nedoslednosti. Sve narativne niti, postavljane i polako provlačene kroz prve dve sezone, počinju da se odmotavaju tako da određeni, tada naizgled nepotrebni detalji, konačno dobiju svoje mesto. Iako je od samog početka bilo jasno postojanje paralelnih svetova, onostranost tek sada vrši direktan upad na primarnu pozornicu dešavanja, a Talonina uloga iz proročanstva napokon postaje opravdana konkretnim razlozima. Predstražu zatičemo uzurpiranu od strane osvetoljubivih pripadnika Crnokrvih, ljudi su pretvoreni u njihove robove (čije se eksploatisanje vezuje za kamenolom), a kraljica Rozmund/Gvin (Imogen Waterhouse) nalazi se u zatočeništvu. Talon (Jessica Green) prividno, zarad spasavanja prijatelja, staje na stranu svoje rase uveliko razdirane unutrašnjim sukobom. Naime, Zed (Reece Ritchie) kao zapovednik jedini još pruža otpor rastućoj samovolji frakcije Crna pesnica, čiji komandant je Joban. Potonjeg uverljivo igra Peđa Bjelac, a kada govorimo o poznatijim srpskim glumcima koji se i ovoga puta mogu primetiti, u prvoj epizodi značajnu ulogu ima Raša Bukvić kao atentator Kezun, dok Dragan Mićanović ponavlja rolu kraljičinog najbližeg savetnika.
Za to vreme, udruženi Tobin (Aaron Fontaine), Garet (Jake Stormoen) i Semi (u drugoj sezoni pokušao je da se izdaje za Gvininog izgubljenog brata, pa se iskupio stavljanjem u njenu službu) beže iz zatvora, oslobađaju kraljicu, ali opet bivaju uhvaćeni. Slične, isprva uvek pobedonosne akcije za kojima sledi frustrirajuće vraćanje na staro usled kakve greške, karakteristične su za čitavu sezonu. Na taj način se sugeriše kako ne postoji jednostavno, brzo rešenje, već za njime mora da se traga kroz stalne pokušaje i u inat vremenskoj stisci koja je verni pratilac protagonista. Tražeći milost za njih, Talon je prinuđena da iz progonstva prizove vrhovnu sveštenicu Crnokrvih, Javalu (Jaye Griffiths). Otkrivajući joj strateški značaj Predstraže kao moguće kapije do „rajskog naselja” za kojim Crnokrvi tragaju (otuda tolika preduzeta iskopavanja), Javala ujedno nagoveštava tajnu o Taloninom ocu, nestalom negde u Ravnici Pepela – postojbini Crnokrvih.
Sa dolaskom ženske mesijanske figure, Džanzovu (ili Džonsijevu, kako ga s visine naziva Javala) laboratoriju zauzima Vren (Izuka Hoyle), Javalina briljantna kći. Nastala koškanja nikog od gledalaca, ipak, ne mogu da u potpunosti zavaraju: dvoje osobenjaka ubrzo počinje da „eksperimentiše“, proveravajući mogućnost ljubavnog povezivanja dve rase „u naučne svrhe“, pri čemu su sami uzorni primerci. Kada je reč o starim ljubavima, dok vezanost verenih Gvin i Tobina jača, događa se nešto za šta se navijalo od prve sezone: Talon i Garet započinju vezu. Krčma, naravno, posluje i nakon Elinorine pogibije.
Prividno miroljubiva sveštenica će, kada sa Talon, Vren i Džanzom (Anand Desai-Barochia) stigne do tajnog prolaza, pa dalje, dešifrovanjem niza zagonetki, do traženog kindža, ispoljiti suštinsku sebičnost u spremnosti da žrtvuje sopstveno dete zarad „opšte dobrobiti“. Po povratku, najpre pokorava Gvin, sa namerom da postepeno, poput matice, proširi svoju mrežu. Njen novostečeni kindž se rapidno umnožava, zahvaljujući čemu počinje da ga prenosi na ostale podanike, a oni ga zatim međusobno šire, nazivajući to „poklonom“. Učinivši ih Ujedinjenima, Javala počinje da upravlja masama putem snage uma. Talon i Zed su jedini otporni na njene pokušaje, s obzirom na to da poseduju sopstvene kindževe koji ih štite. Štaviše, u početku indoktriniran verom u Javaline dobre namere i najglasniji pri navijanju da je dovedu kao spasiteljku, Zed se uskoro priključuje nezadovoljnima. Na različite načine, svako od još trezvenih nastoji da je raskrinka.
U skladu sa hitrinom reakcija koju diktira neobičnost najnovijih okolnosti, bezmalo svaka naredna scena sadrži novi obrt. U jednoj epizodi se odigravaju lažna egzekucija Gareta (zbog odmazde nad Kezunom) i druga, prava, izvršena nad Jobanom kao kazna za neobuzdanost (ubio je Gvininog strica). Pogubljenja Crnokrvih obavljaju se, inače, utapanjem, budući da je smrt u vodi ona koje se najviše boje. Zloupotrebe poverenja, manipulacije čak i među najbližim saradnicima (pre svega na relaciji Talon – Zed) traju dok im ne postane jasno da imaju mnogo opasnijeg zajedničkog protivnika.
Tobin i Mant se iskradaju, pa kroz šumu kreću u pravcu Egisforda, sklapajući prijateljstvo u prepletu humora i opasnosti. Barona pritom najviše brine kako će biti dočekan kod kuće, gde ga u prošlosti nije pratila naročito ozbiljna reputacija. Pristigavši, stavljen je pred nemoguć izbor, podržan od strane Gertuše (inače, potuno ravnodušne na vest o sestrinoj smrti): ukoliko želi bogatstvo i vojsku neophodnu za spasavanje Gvin, mora da se oženi mladom i napadnom udovicom Falistom (Georgia May Foote), svojom nekadašnjom ljubavnicom. Dotična ga otvoreno ucenjuje i uslovljava pomoć brakom, sa sve povelikim dekolteom i grudima isturenim u prvi plan, iako je Tobin više nego jasan po pitanu toga da je ne voli.
Upravo će ga iskrena osećanja prema Gvin navesti da, stavljajući njenu dobrobit ispred svega, pristane na kompromis i odmah po davanju zaveta na formalnoj ceremoniiji, krene natrag u Predstražu. Tamo, međutim, shvata uzaludnost podnete žrtve, jer zaražena kraljica tvrdi kako su sada slobodni, pa „samo“ preostaje da u Javalino ime povedu pohod na prestonicu. Naravno, Tobin će i pored otpora dobiti „poklon” – ispostavilo se da kindž, koji sveštenicu čini besmrtnom (i time svaki uobičajeni vid atentata nedelotvornim), osim čoveka može da prenosi i životinja (poput pacova koji je ugrizao Tobina).
Napredujući ka jugu, Gvin i Javala vrbuju meštane prvog većeg sela na koje ih nanosi put. Predstavnicu naseobine igra Tamara Aleksić, na veoma dobrom engleskom jeziku – ovo naglašavam zbog činjenice da se, uz još jedan izuzetak koji ću kasnije spomenuti, ostatak srpske glumačke postave istog trenutka prepoznaje po sirovom, previše upadljivom akcentu. Možda baš zbog toga naši glumci i ovde uglavnom dobijaju uloge problematičnih i negativaca. Tako je, npr. Marko Vasiljević izaslanik koji donosi kindž, odnosno, zarazu u prestonicu, a Miodrag Dragičević „insajder” u Predstraži. Tamara kasnije dobija jednu scenu u „The Exorcist” stilu, kada kroz njen kindžom zaposednuti lik bude progovorila Javala.
U odsustvu preuzevši utvrđenje, Talon biva izabrana za vođu preostalog, nezaraženog i mešovitog stanovništva, birajući Gareta i Zeda kao svoje zamenike kod ljudskog, odnosno, dela posade Crnokrvih. Suočavajući se sa izazovima upravljanja, mora se pomiriti s nužnošću da katkad bude zaista surova, čak i hladnokrvni ubica, ne bi li sačuvala narod. I Gareta čekaju neprijatne spoznaje, poput one da sada mora preuzeti dužnost vojnog zapovednika utvrđenja, koja je nekada pripadala njegovom ocu. Griža savesti zbog nesvesnog oceubistva mu, pod takvim okolnostima, naročito teško pada.
Bližeći se razrešenju misterije funkcionisanja kindža, Vren i Džanzo koriste pacove-prenosioce kao neku vrstu živog detektora novozaraženih (posledica: zaista mnogo seciranih primeraka!). Na svu muku, u tvrđavi se pojavljuje misterizona sekta koja noću, na određenim mestima izvan utvrde, žrtvuje mlade devojke. Istražujući kakvoj se to zveri prinose zarobljenice, Talon i Zed ulaze u trag odbeglom Jobanovom Lu-Kiriju (demoni iz prethodne dve sezone) Zabi, koju Talon uspeva da pripitomi i pomoću nje rastera okultiste. Lu-Kiriji, kako je naknadno objašnjeno, inače nisu ljudožderi, ali je ovaj izuzetak, ciljano „gajen” da postane zao.
Mant (Adam Johnson) od druge polovine sezone postaje primetno ozbiljniji. Snagatoru detinjeg srca i ne tako hitre misli, autori namenjuju čak i simpatiju, mladu sluškinju Varlitu (Tijana Upčev, već spomenuti izuzetak u domaćem delu kastinga; da nisam pročitala ko je u pitanju, bila bih sigurna da je inostrana glumica) koja, nakon služenja Gvin u prethodnoj sezoni, postaje nova krčmarica. Akcija njenog izbavljanja iz ruku sekte predstavlja glavni podzaplet cele jedne epizode, a zbližavanje sa Mantom (koji joj daje odeću svoje pokojne majke, „dobru za prikupljanje bakšiša”, istovremeno se udvarajući pozivom da zajedno love pacove za Džanza) izvor humora.
Dokazano je da širenjem (prenošenjem) kindža, koji se deli u određenim vremenskim razmacima, nosilac posle nekog vremena ubrzano počinje da fizički slabi. Zbog toga Talon, Garet i Zed kreću u prestonicu da spreče Gvininu propast, ostavljajući Džanza kao vršioca dužnosti. Navikavajući se na privremenu upravu koja mu je poverena (posebno je smešna scena u novom odelu, na prestolu), moraće da savlada brzi kurs sporazumevanja sa demonima (prstenje za upravljanje ostavljeno je njemu i Vren; komično paničeći, u jednom trenutku im se predstavlja kao the lord of demons, ex-lover of Talon!), istovremeno se suprotstavljajući unutrašnjim neprijateljima. To su raspušteni pripadnici Prvog reda, koji, zatraživši utočište, jednom pošto se nađu u sigurnosti iza zidina, nameravaju da uzurpiraju Predstražu. Druga, još nepoznata pretnja je Javalina uhoda (glumi je već spominjana Tamara Aleksić) kojoj polazi za rukom da zavara „mišji detektor“ i stupi u karantin.
Prevrat do koga krajem druge sezone dolazi na području prestonice, doveo je do svrgavanja preostalih članova Trojke. Prvi je ubijen i kratkotrajno nasleđen od strane isceliteljke Sane (igrala je Jelena Gavrilović), nakon čega njegov kindž završava kod osionog vođe dezertera. Treći beži, dok je Druga (sada znatno razvijeniju ulogu ponavlja odlična Jelena Stupljanin) utamničena.
Mada je u radnju, kao Talonin važan adut, uveden još na početku serije, kindž u svojstvu lajtmotiva sa svim svojim varijacijama izbija u prvi plan tek tokom treće sezone. Imamo ih zaista mnogo, od lutajućeg koji je pripadao Prvom, preko sredstva zaraze koju šire Javalini Ujedinjeni, zatim onih koji Talon i Zedu pružaju nedodirljivost, pa sve do tajanstvenog sedmog (novo aktiviranje arhetipa) iliti crnog kindža, najsmrtonosnijeg i skrivenog u drugoj dimenziji kao postojbini Crnokrvih. Ne bi bilo loše Džanzovim rečima objasniti šta je, zapravo, kindž i na koji način funkcioniše:
The thing inside your head, it's called a kinj. They are living creatures subsisting in cohabitation with a host body. (…) A parasite can be harmful to the host, whereas a kinj, well, a kinj can offer substantial benefits. As far as my research goes, there are only two ways to separate from a kinj. One is to--to pass it on to somebody else and the other is to die.
Dakle, postoje dve mogućnosti: kontrolisati ili biti kontrolisan putem kindža. Prvog, dominantnog tipa moguće se osloboditi jedino svojevoljnim prenošenjem na drugoga, koje se vrši fizičkim kontaktom. Nasuprot tome, „robovski“ tip kindža napušta „domaćina” jedino u času smrti, nasilne ili usled potpune iscrpljenosti nakon više uzastopnih deoba. Osnovni prototip, tzv. Asterkindž, poseduje Talon: plave je boje, omogućava otvaranje portala ka Ravnici Pepela (Plane of Ashes) i prizivanje tamo zarobljenih Crnokrvih ili Lu-Kirija, a njegov nosilac je deo starog proročanstva. Sve ovo smo imali priliku da saznamo u prve dve sezone. Zedov ljubičasti kindž omogućava mentalnu manipulaciju svesnom, ali nemoćnom žrtvom, sa izuzetkom nosilaca sopstvenog kindža, poput Talon.
Crveni kindž, vlasništvo Prvog koje naposletku dospeva do Faliste, ima moć da izazove bol kod drugog bića, dovodeći čak do smrti ukoliko je nekontrolisan. Pošto je Falista nesvesna šta je uopšte zaposelo, kindž korespondira sa njenim pojačanim emocijama, aktivirajući se svaki put kada oseti ljutnju ili bes. Zatim, tu je zeleni kindž, vlasništvo Druge, koji joj daje sposobnost podizanja iz mrtvih uz prethodnu, neophodnu ekvivalentnu žrtvu. Što se tiče poslednjeg člana Trojke, njegov kindž podrazumeva veštinu teleportovanja, zahvaljujući čemu je Treći pobegao iz prestonice usled svrgavanja tročlane vlade.
Beli kindž je drugi po redu najopasniji, zbog čega je vekovima bio sakriven u podzemnom lavirintu ispod utvrđenja. Reprodukujući se u narandžaste „prenosnike“, čini da nosilac upravlja umovima neograničenog broja bića „umreženih“ u tzv. Košnicu (The Hive). Zaraženi gube sopstvenu volju i nezavisnost, postajući potpuno nesvesni svega što im se događa. Naposletku, sedmi kindž je crne boje, smrtonosan pri samom dodiru, pa i za domaćina koji ga se može osloboditi isključivo po cenu sopstvenog života. Budući da su jedan drugom antipodi, samo crni kindž smrti poseduje snagu dovoljnu da nadvlada beli.
Od tri osnovna motiva sezone, čak dva, slučajno ili ne, korespondiraju sa aktuelnom svetskom situacijom: 1. Pandemija (širenje kindža); 2. Diktatura i obogotvorenje vođe; 3. Ljubavni trougao.
Serijom još upadljivije dominiraju jaki ženski likovi, svaki specifičan i samovoljan na svoj način, počev od Talon i Gvin, preko Javale, Vren, na kraju i same Faliste. Talon izgleda moćnije i samouverenije nego ikad, dok se „uparivanje“ sa Garetom pokazalo kao pun pogodak. S druge strane, tako realno i poznato deluju prepucavanja između njenog sadašnjeg i bivšeg, odnosno, Gareta i Zeda, kome nikako nije jasno „šta ona vidi“ na suparniku. Među boljim potezima nalazi se i uvođenje lika Taloninog oca, donekle u deux ex machina stilu, ali sa iznenađujućim osećajem za meru.
Što se tiče pridruženih članova glavne ekipe, Vren počinje kao donekle antipatičan lik, da bi, kako sezona odmiče, postala jedno od najboljih pojačanja. Iskreno voli Džanza, pravedna je, ali ne i izdajica, usled čega će radije uložiti sve mentalne snage da pronađe rešenje kojim bi istovremeno spasila sopstvenu majku i opštu korist. Najsimpatičniji momenti sezone su upravo oni kada Vren i Džanzo jedno drugom izjavljuju ljubav.
Nasuprot tome, dobar razvoj likova i završna tragedija u slučaju Gvin, Tobina i Faliste, omogućava raspoznavanje tri vrste emocija i uspostavljanje interesantne dinamike odnosa. U središtu su suprotstavljenost interesa i iskrenosti, pa se tako Tobin usled prilično glupog nesporazuma deklarativno opredeljuje za Falistu, tobože shvativši kako je „zapravo voli“. Dajući čak i život „za nju“, poslednje misli i volju ipak usmerava prema kraljici. Njegov pogrešan utisak, koji će posredno i dovesti do fatalnog ishoda, zaista nema realno utemeljenje: kao Kalkuzarova kći, Gvin jeste bila zaljubljena u Gareta, ali je kao kraljica Rozmund zavolela lorda Tobina. Razlika u kvalitetu ove dve emocije ne može biti jasnija.
Na površinskom planu, nepromenjeno su sjajne borbene koreografije, muzika i – kostimi. Oni veoma dobro doprinose spoljašnjem profilisanju likova, podcrtavajući hronološku neodređenost žanra: negde između sajber i arhaičnog stila, distopije i srednjeg veka. Falista i njena pratnja donose asocijacije na nešto orijentalno, Talon i ostali Crnokrvi su u koži i skoro pa futurističkom fazonu, a garderoba žitelja Predstraže prilično precizno ukazuje na viteško doba.
Javalina pojava se pre i nakon
preuzimanja belog kindža simbolički razlikuje, dok titulu najbolje obučene
ubedljivo odnosi Gvin, zbog čega ću vas u nastavku „zatrpati“ fotografijama Imodžen Voterhaus:
Tema jednoumlja i upravljanja masama putem kontrole, kao rezultata pohlepe za moći, centralna je u ovoj sezoni. Javalu nije pokvario prihvaćeni kindž, jer u scenama retrospekcije vidimo da je i pre nego što ga se dokopala bila loša, sebična i vlastoljubiva. Dok njena sekta postepeno počinje da poštuje predvodnicu poput pravog božanstva, dezerteri Prvog reda ponašaju se kao nacisti, deleći svet na nas (nezaražene) i njih/nakaze (podvrgnute vlasti kindža).
Treću sezonu odlikuju dodatna proširenja, uz to je još dinamičnija od druge, tako da i pored često prebrzog uvođenja, pa još bržeg eliminisanja pojedinih epizodista ili podzapleta, priča ne gubi na koherentnosti, stalno grabeći napred. Glavni junaci su dopadljivi i dosledno portretisani, za njihove sudbine se hteli-ne hteli nakon kratkog vremena vezujemo i istinski zanimamo.
Naročito snažan akcenat stavljen je na dirljivo, potpuno iskreno prijateljstvo Talon i Gvin, čije uloge i razvojne putanje bivaju na dobar način zaokružene, ujedno preokrenute, u sjajnom finalu. Dok Talon kroz dosadašnje tri sezone prolazi faze od prognanice do kraljice, Gvin se iz skrivene princeze (koja je nervirala potpisnicu ovog teksta) postepeno preobraća u ratnicu spremnu na podnošenje herojske žrtve, odavno postajući mnogima, sasvim sigurno, najvoljeniji lik u seriji. Naposletku, uspešnim suprotstavljanjem dva pola – crnog i belog kindža kao uništitelja i upravljača, smrti i života, postavljena je dobra osnova za nastavak sve zlokobnije, ali i ozbiljnije priče.
