недеља, 16. јануар 2022.

„Rock of Ages“ (2012)

komentariše: Isidora Đolović

Mjuzikl je nezgodan jer češće nego kod nekih drugih žanrova sve preti da sklizne u banalnost. Teško je ostati ozbiljan već pri samoj pomisli da, tek tako, usred dijaloga neki tamo ljudi počinju da pevaju i važno je biti veoma obazriv, kako bi se muzika dobro uklopila sa narativom. Nije dovoljno osloniti se isključivo na vokalna izvođenja, još manje na kompiliranje dobro poznatih melodija kao mamac za publiku, koji bi trebalo da podupre slabunjavi siže i nostalgičnim emocijama zaseni sve druge manjkavosti. „Vreme roka“ (Rock of Ages), nažalost, primenjuje upravo spomenutu taktiku. Prvobitno uspešan brodvejski komad, kako se iz naslova da naslutiti (u pitanju je istoimeni hit grupe Def Leppard) ima nameru da kroz neizbežan smeh i nešto satire vrati publiku u zlatno doba hard rocka i grad prema kome su tih godina vodili svi putevi. Odredište je Los Anđeles iz 1987. i u njemu klub „The Bourbon Room“ na Sanset Stripu (svaka sličnost sa pravim lokacijama i osobama je više nego namerna), čuvenom po „ozloglašenoj“ hard'n'heavy sceni.