Celoživotni The Hero

 piše: Isidora Đolović

Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne
dirke svira i trazi notu za taj ton…

Beli zimski vragovi odlučili su da im nije dovoljan januar. Prvo su se zauvek zaklopile divne, blage oči Mire Furlan; onda nas je napustila Rialda Kadrić – nezaboravna lepa Marija iz „Ludih godina“. Tek početak kalendara, a već se bojim, pomislila sam kada je juče stigao glas o smrti Đorđa Balaševića. Utisak se pojačao dok sam, kasnije, sa Kaćom komentarisala kako teška vest silinom podseća na utisak nakon Bouvijevog odlaska – ispostavilo se, početka po umetnički svet naročito tužne i gubitaka prepune godine. Ko će nam ostati – i šta, osim sećanja? Sa svakim nestankom ljudi koji su inspirisali i plenili mišlju, emocijom, dobrotom, svet kao da postaje prazniji i ugasi se po jedna iskra nade. A setila sam ga se baš kada su, pre nekoliko dana, dodeljivali ono sretenjsko ordenje...

3-u-1: „Love her madly”, zaljubljeni sadista

piše: Isidora Đolović

Mada  delujemo osvešćenije nego ikada po pitanju stavova o partnerskom nasilju, koliko žene (ali i muškarci) zapravo znaju da prepoznaju i, što je još važnije, priznaju da su se suočili sa bilo kojim od raznovrsnih oblika zlostavljanja? Da li je većina potpuno načisto sa time šta ljubav jeste i kako se izražava, a šta predstavlja njeno izokretanje i morbidni izgovor za iživljavanje najnižih strasti? Naše doba je, dopadalo se to nekome ili ne, nepovratno izmenilo poglede na međuljudske odnose – i dobro je što je tako. Sporo i bolno, ali (nadajmo se) trajno, padaju maske koje su pod izgovorom patrijarhalnosti podsticale diskriminaciju i seksizam, a iza „ljubavi“ bolesnu posesivnost, agresivne ispade i emocionalnu osakaćenost sa daljim razornim uticajem. Priča bi se dala proširiti na pokrete MeToo i NisiSama s jedne, a masovnu opsesiju serijalom „Pedeset nijansi sive“ i sličnima sa druge strane, ali ću se zaustaviti kod jedne od najpogubnijih zabluda. Pod slobodnim nazivom „on me bije jer me voli“, odnosno, „nema ljubavi bez ljubomore“, ovaj oblik vezanosti vekovima odnosi nebrojene, skrivene žrtve. Osvrt koji sledi baviće se primerima iz filmske, odnosno televizijske fikcije, mahom predočenim posredstvom perspektive muške strane koja, može biti, istinski veruje kako je (ne samo telesno) povređivanje jedini način zadobijanja i zadržavanja tuđe odanosti.