piše: Isidora Đolović
Počev od dvorskih pravila oblačenja ustanovljenih u XVI veku, preko dalekovidnog zaključka Žan-Batista Kolbera o presudnoj ulozi mode u razvoju francuske privrede, Pariz se postepeno ustoličio kao njena svetska prestonica, a famozni „francuski stil“ postao imperativ ukusa, stila i pažljivog pristupa oblikovanju vizuelne prezentacije ličnosti. O potrebi za unošenjem specifičnog pariskog šika (chic) u svakodnevnicu govore naslovi priručnika poput „Kako biti Parižanka gde god da si“, „Francuskinje i sreća“, „Pariska škola šarma“ i sličnih. Svima su poznati kozmetički brendovi L'Oreal (sa ogrankom Garnier), Lancôme i Yves Rocher, ali i duga tradicija modnih časopisa (od Le Jardin des Modes i La Mode Illustree, do Marie Claire, Vogue Paris, Mirage…), od kojih je jedan, Dépèche Mode, inspirisao naziv planetarno cenjene muzičke grupe. Počev od pionira modernog izraza, Pola Poarea (bez koga verovatno ne bi bilo ni tako eksplozivnog uticaja Koko Šanel), Luja Vitona, Renea Lakosta i Kristijana Lubotena, Francuska naročito tokom proteklog veka impresivnu reputaciju na planu dizajna potvrđuje sa svakom decenijom u kojoj je internacionalnoj sceni predstavila ponekog originalnog, inovativnog stvaraoca.
Kada ste u stisci sa vremenom, najsigurnije rešenje predstavlja zamena uobičajenih reči – slikama. Zbog toga odlučujem da zaokruživanje povratničkog „projekta” prepustim pretežno vizuelnoj oblasti koja podjednako definiše našu predstavu o Francuskoj. Uverena sam kako moda u svom najboljem obliku jeste ravnopravna vrsta umetnosti, a lični stil još jedan od važnih načina izražavanja, slanja poruke o sebi. Nikada neću prestati da verujem u „staromodni“ značaj jedinstvenosti, ni da još postoji razlika u tome nosimo li rokericu, starke, martinke i negujemo li tzv. vintage stil samo zato što je neko to propisao kao „trend sezone“, ili se radi o spoljašnjem produžetku naše ličnosti. Mnoge lekcije o bezvremenosti, prirodnosti, eleganciji, prefinjenosti i neraskidivoj vezi onoga što zovemo imidž sa opštim životnim stilom pojedinca, možemo naučiti upravo od „francuske škole“.
Neću izigravati modnog znalca, što ni u kom slučaju nisam. Sledi hronološki pregled čisto estetskih izvora divljenja i nadahnuća.
10. Jacques Doucet / Jeanne Lanvin
Žak Duse (1853 - 1929), dizajner i kolekcionar umetnina, bio je poznat i kao značajan mecena na prelazu iz XIX u XX vek. Veliki ljubitelj i poznavalac osamnaestovekovne estetike, sopstvene kreacije zasnivao je na modelima iz te ere. Njegove balske haljine karakteristične po lepršavim materijalima, volanima, čipkama i pastelnim bojama, na sceni i privatno nosile su najpoznatije pozorišne glumice, uključujući Saru Bernar. Iznad svega je cenio prefinjenost, luksuz i dobar ukus, dajući im prednost u odnosu na praktičnost.
Žana Lanven (1867 - 1946) predstavlja jednu od fascinantnih ženskih figura iz istog perioda. Počela je kao modistkinja koja usput šije odeću za svoju kći Margeritu. Ubrzo privlači pažnju pojedinih imućnih klijenata i počinje da dobija mnoge narudžbine kopija Margeritine odeće, za njihovu decu. Zahvaljujući velikom uspehu, ubrzo širi delokrug na odraslu populaciju, pa njen butik posećuju neki od najbogatijih Evropljana. „Lanvin“ je treća najstarija aktivna modna kuća u Francuskoj (od 1889), brend obuhvata i parfem istog imena, ali su Lanvenovu prvenstveno proslavili modeli iz domena haute couture, odnosno, visoke mode. Radi se o ekskluzivnim, ručno izrađivanim kreacijama izuzetnog kvaliteta, namenjenim isključivo revijama, usled čega se proizvode u ograničenim količinama. Suprotnost su im prêt-à-porter („odmah nosive“) kolekcije, poznate po funkcionalnosti, većoj ekonomičnosti i masovnoj proizvodnji. Većina kasnijih dizajnera oprobala se u obe oblasti.
9. Coco Chanel
Gabrijela „Koko“ Šanel (1883 - 1971), sinonim za žensku emancipaciju, jedna je od najzanimljivijih figura u modernoj istoriji. Osnovala je vlastiti brend, osmislila kultni „Šanel“ kostim, malu crnu haljinu, klač torbice i parfem Chanel 5, svojeručno izradila monogram CC. Stavila je tačku na vekovnu vladavinu ideala korsetom utegnute siluete, popularišući opušteniji, neformalni stil potpuno u skladu sa promenom društvenog statusa i uloge žene koje donosi novo doba. Naročito je važno istaći njen poduhvat estetskog redefinisanja ženstvenosti u međuratnom periodu. Inspirisana sopstvenom strašću za konjičkim sportovima i jahtingom, promovisala je „nautičke“ dezene i modele dotle svojstvene uglavnom mornarima ili ribarima, Breton pruge, kratko podšišane frizure... Njene inovacije na planu upotrebe žerseja, prethodno smatranog „običnim“, poklopile su se sa posleratnom nestašicom materijala i potrebom ženske populacije za jednostavnijom garderobom, koja bi im omogućila veću slobodu pokreta.
 |
| Vanessa Paradis |
8. Christian Dior
Kristijan Dior (1905 - 1957) karijeru počinje kao galerista sa neostvarenom željom za bavljenjem arhitekturom. Zaposlivši se u studiju Robera Pigea, brzo dobija priliku da pod njegovim patronatom kreira tri sopstvene kolekcije. Talenat se ubrzo pročuo, mnogi ga poželeli za saradnika, ali Dior odlučuje da odmah po završetku Drugog svetskog rata osnuje samostalnu modnu kuću. Ostao je upamćen kao majstor oblika i silueta, pobornik elegancije „žena-cvetova“, kako ih je nazivao: naime, njegove kreacije su poznate po uskim ramenima i pojasu, a širokim suknjama. Takozvani „New Look“, kao oštra suprotnost dotadašnjim trendovima, često je kritikovan zbog „skandalozno luksuznog hedonizma“ koji je oličavao u oskudnim posleratnim godinama. Insistirao je na autorskom nadziranju svakog koraka u postupku nastajanja kreacije, time podižući značaj uloge dizajnera.
7. Louis Féraud
Luj Fero (1921 - 1999), nagrađivani modni kreator i umetnik, dominirao je pedesetim godinama prošlog veka kao čovek koji oblači parisku elitu. Posebno se pamti njegova saradnja sa Brižit Bardo, za čije je filmove, ali i ostala javna pojavljivanja, redovno dizajnirao odeću. Da se nije ograničavao samo na „elitnu“ klijentelu dokazao je lansiravši uspešnu prêt-à-porter kolekciju, a za celokupan doprinos francuskoj modi i kulturi odlikovan je Nacionalnim ordenom Legije časti (1995).
6. Pierre Cardin
Iako rođen u Italiji, Pjer Karden (1922 - 2020) život i ime gradi kao naturalizovani Francuz. Poznat je po hrabrim inovacijama, avangardnom stilu sa preovlađujućim geometrijskim oblicima, uniseks formom i sklonošću ka eksperimentima. U legendu je ušla njegova „Space Age“ kreativna faza: govorio je da stvara odeću za svet budućnosti, koji još ne postoji, te da ga posebno inspirišu kosmos, sateliti, kompjuteri, usled čega neguje apsolutno naučni pristup svetu i modi. Dizajnirao je elegantni nameštaj, nazvan Sculptures Utilitaires upravo zbog spoja praktičnosti sa umetnošću. Poznate su i njegove „mehur“ haljine, čiji mu je svetski uspeh sredinom pedesetih omogućio da otvori dva specijalizovana butika – „Eva“ i „Adam“.
5. Hubert de Givenchy
Rođenjem plemić, grof Iber de Živanši (1927 - 2018) mogao se lako zadovoljiti uživanjem nasleđenog kroz čitav kasniji život. Srećom, to nije bila njegova predstava budućnosti, pa već u dvadeset četvrtoj godini otvara studio i sa debitantskom kolekcijom doživljava veliki uspeh. Radio je sa Diorom i Elsom Skjapareli, izdvojivši se inovativnošću koja mu omogućava da izađe na glas kao najmlađi dizajner pariske progresivne scene. Karijeru mu obeležava profesionalna saradnja, prerasla u privatno prijateljstvo, sa Odri Hepbern, počev od rada na njenom filmu „Sabrina“. Živanši je zaslužan za legendarnu crnu haljinu koju diva nosi u „Doručku kod Tifanija“, a Hepbernova postaje i zaštitno lice promotivne kampanje za njegov parfem. Bio je lični dizajner Džeki Kenedi, radio i sa Marijom Kalas, Gretom Garbo, Marlen Ditrih, Ingrid Bergman, Grejs Keli, te mnogim pripadnicama aristokratije. Pedesetih godina lansira uspešnu liniju prêt-à-porter, iz koje se naročito pamti tzv. „balon kaput”.
 |
| Audrey |
4. Yves Saint Laurent
Imao je samo dvadeset jednu godinu kada se, nakon iznenadne Diorove smrti, našao na čelu njegove modne kuće kao umetnički direktor. Iv Sen Loran (1936 - 2008) velika očekivanja opravdava već prvom kolekcijom koja je imala izuzetno dobar odjek. Šezdesete i sedamdesete godine ustoličile su ga kao jednog od najuticajnijih dizajnera svih vremena. Postavljajući udobnost i eleganciju za imperativ, ublažio je Diorove oštre oblike (poznata „trapez haljina“), crpeći ideje iz pop-art estetike, kineske kulture, ruskog baleta, Mondrijanovog slikarstva... Naročito se izdvajaju njegov smoking za žene, visoke čizme do butina i safari stil. Bio je poznat kao veliki poštovalac afričke kulture i umetnosti, prvi koji je na pistu izveo tamnopute manekenke (zaslužan za debi Naomi Kempbel). Modu je smatrao prolaznom naspram večnosti stila, savetujući da nikada ne mešamo eleganciju sa snobizmom.
3. Thierry Mugler
Kontroverzan, jedinstven, ekscentričan stil Tjerija Muglera (rođen 1948) prvi put je odjeknuo kolekcijom Café de Paris, čemu sledi veliki međunarodni uspeh autora. Bio je nezaobilazan tokom osamdesetih i devedesetih, pre svega usled činjenice da, do danas često i rado, sarađuje sa velikim filmskim i muzičkim zvezdama. Kreirao je crnu haljinu koju u „Nepristojnoj ponudi“ nosi Demi Mur, kao i sve modele iz spota „Too funky“ koji je režirao za Džordža Majkla. Androginost i naglašena seksualnost njegovih kreacija izaziva oprečne reakcije, tako da mu ih neki zameraju, dok druge oduševljava. Muglerove dosadašnje Muze bile su Džeri Hol, Naomi Kempbel i Iman, sa čijim je suprugom Dejvidom Bouvijem takođe voleo da radi. Dizajner se već dugo bavi režijom kratkih filmova, reklama, video spotova i redovno kreira kostime za različite predstave, koncerte, operu.
 |
| Café de Paris |
 |
| Jerry Hall |
 |
| Iman |
2. Christian Lacroix
Još kao dete, Kristijan Lakroa (1951) obožavao je da skicira kostime iz prošlosti, usled čega nikoga nije iznenadila odluka da studira istoriju umetnosti. U početku je želeo da bude kustos, ali mu nikako nije polazilo za rukom da pronađe posao u struci. Ulazak u modnu industriju dogodio se posredstvom njegove buduće supruge i glavne inspiracije, Fransoaze Rozentil, koja je kada su se tek upoznali radila kao menadžer butika, samim tim raspolažući značajnim profesionalnim kontaktima. Nakon višegodišnjeg angažmana u svojstvu asistenta drugih kreatora, Lakroa je 1987. započeo samostalnu priču obeleženu naglašenim uticajem oblasti za koju se školovao. Ideje pronalazi u različitim kulturama, folklornim motivima, istorijskim kostimima i fantastici u umetnosti. Na njegovim kreacijama, uvek između vrhunske stilizovanosti i kiča, posebno se ističu vez, rese, veliki nakit, a česti su i korseti, krinoline, fragmenti uticaja u rasponu od srednjeg veka do orijentalnih i mongolskih nošnji. Dizajnirao je venčanicu u kojoj se Ketrin Zita Džons udala za Majkla Daglasa.
 |
| na prve dve fotografije: Kristi Tarlington, njegova omiljena manekenka |
1. Jean Paul Gaultier
Zovu ga enfant terrible modne industrije. Poznat po neuobičajenom pristupu, Žan Pol Gotje (1952) definiše modu osamdesetih i devedesetih godina. Otkrio ga je Pjer Karden, zaposlivši ga 1970. kao ličnog asistenta, nakon što su ga oduševile skice koje je mladić redom slao poznatim stilistima. Pripisuju mu stvaranje tipične „francuske mode“, umnogome inspirisane uličnim stilom, pop kulturom, ali i nadrealizmom. Kreirao je kostime za nekoliko filmova (između ostalog, „Peti element“), mnoge učesnike i voditelje „Evrovizije“ (čiji je poštovalac) i, naravno, njegovo delo je čuveni špicasti korset koji je Madona 1990. nosila na turneji „Blonde Ambition“. Kreacije su mu uveliko izlagane u različitim muzejima širom sveta, poput njujorškog Metropolitena, kreirao je jestivu odeću (od hleba – „Bread fashion“) i prvi je modni kreator imenovan za člana žirija Kanskog festivala (2012).
 |
| Madonna |
 |
| The Fifth Element |
(Ovim tekstom zatvaram „mesec Francuske“ za 2021. godinu, ujedno njegovo prvo izdanje na novom blogu. Moram priznati, nije bilo lako vratiti se i krenuti ispočetka, ali jednom kada ponovo „zaronite“ u ono što zaista volite, nema zaustavljanja. Iskreno se nadajući da ovoga puta nisam omanula sa temama, zahvaljujem svima na vremenu izdvojenom za čitanje, kao i na razumevanju ukoliko eventualno nisam bila na visini zadatka.)