preporučuje: Isidora Đolović
Svaki put kada dođe do setnog nabrajanja vrlina počivše nam zajedničke domovine, na spisku uvek bude njena muzika. Ako su druge stavke možda i diskutabilne, ovu niko zaista ne dovodi u pitanje, jer je očigledna, uverljiva i neosporna. Da smo imali „treću najkvalitetniju scenu u Evropi“ (odmah iza neprikosnovene Velike Britanije, pa zatim Nemačke), potvrđuje mnoštvo primera. I zaista, krenete li muzičkom mapom od avangardne Ljubljane, preko urbanog Zagreba i poslovično raspevanog Sarajeva, do Beograda kao epicentra, ne zaobilazeći Novi Sad, Split, Niš, Zaječar – o lokalnim scenama tek da ne govorimo (dovoljno mi je samo se osvrnuti oko sebe: Kragujevac, Kraljevo i Čačak se mogu pohvaliti odličnim rokenrol nasleđem), predstoji vam prijatna melodijska ekskurzija. Raznovrsnošću, autentičnošću i postepenim prerastanjem tamošnje muzičke/glazbene scene u svojevrstan brend, na prostoru bivše Jugoslavije izdvaja se Rijeka. Danas plovimo nošeni njenim zvucima.
 |
| izvor: volonterski-centar-ri.org |
Iako se prvenstveno odnosi na istoimeni muzički festival sa tradicijom neprekidnog održavanja od 1979. godine, pojam Ri Rock u međuvremenu je obuhvatio čitavu tamošnju alternativnu supkulturu. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, koji ih je učinio obalom otvorenijom ka zapadu, a unutrašnjim kontaktima tešnje povezao sa Ljubljanom, Riječani su već krajem sedamdesetih razvili specifičnu novotalasnu/punk scenu i ubrzo ravnopravno parirali prestoničkoj ili zagrebačkoj. U nekom trenutku čak dolazi do formiranja Komisije zadužene za rokenrol sadržaje, što uz već spomenutu lokalnu gitarijadu čini da žanr sa svim varijantama postane zaštitni znak grada. Okupljalište budućih tvoraca riječke alternativne scene, OKC (Omladinski kulturni centar) „Palah“, predstavlja jedan od najstarijih aktivnih rock klubova u Evropi. Pedeset godina od osnivanja prvog hrvatskog rokenrol sastava „VIS Uragani“, broj uveliko legendarnih izvođača koji dolaze sa područja Fiume zaista je impresivan. Čak je i grafit „Paraf punk“, posvećen bendu koji je održao prvi zvanično zabeleženi jugoslovenski punk koncert, proglašen zaštićenim kulturnim dobrom. U nastavku sledi skroman, neminovno u izvesnoj meri subjektivan pokušaj predstavljanja onoga što ne bi trebalo zaboraviti ili, ukoliko se tek upoznajete sa istorijom jugoslovenske muzike, propustiti da otkrijete.
Na tom uzbudljivom putu, svakako su provereno pouzdani vodiči LP kompilacija „Rijeka Pariz Texas” (1987; kažu, hrvatski pandan kultnoj ploči „Paket aranžman“), trostruka CD antologija „Riječki novi val“ i knjiga Zorana Žmirića pod naslovom „Riječke rock himne“.
10. Termiti - Vjeran pas
U početku, što bi se reklo, beše punk. Pored „Parafa”, riječki pioniri žanra upisani u svaku enciklopediju alternativnog zvuka zovu se „Termiti”. Bend osnovan krajem 1978. predvodio je pevač Predrag Kraljević Kralj, poznat između ostalog po čuvenom „izgredu“ tokom zajedničkog nastupa sa kolegama iz „Parafa”, u Kristalnoj dvorani hotela „Kvarner“ (Opatija). Kralj je tada na glavu stavio klozetsku šolju, letelo je perje, bilo je sečenja žiletom – ukratko, svih scenskih elemenata koje basista Damir Martinović Mrle, po prestanku rada benda, prenosi u teatralni koncept svog sledećeg, do danas aktivnog sastava „Let 3“. To nije bilo jedino što je poneo: pesma „Vjeran pas“ danas je poznata u njihovom, ali i izvođenju još nekolicine sastava (izdvajaju se „Zvončekova bilježnica” i „Novembar”). Tokom svega četiri godine postojanja, „Termiti“ nisu objavili ploču, mada su imali dovoljno materijala, koji se 1996. napokon našao pred publikom, objedinjen u izdanju „Dallas Records“-a. Sa zaraznom melodijom i nemilosrdnim, direktnim tekstom (Svašta nam se događa, mozgove nam tupe, u život kreće samo dio nas; (...) Učim da naučim da nauka je sranje, uče me u školi – u životu prolazi, u životu prolazi samo vjeran pas), „Vjeran pas“ je, pogotovo danas, savršena himna nekonformizma, otpora podaničkom mentalitetu, servilnosti, nametnutom idealu postojanja bez glave i kičme (Doći će takav dan kad će ljudi umjesto, umjesto da govore, početi da laju). Nemoguće je ne osetiti se ispunjen energijom i opravdanim revoltom, što sve, uostalom, jeste punk.
9. Cacadou Look - Gdje nebo spava
Uprkos tome što su zapravo bile iz Opatije, jugoslovenski pandan planetarno poznatim „The Bangles“ čini sastavni deo priče o riječkoj muzici osamdesetih. Prvi kompletno ženski bend u istoriji jugoslovenskog rocka koji je objavio album („Tko mari za čari“, 1987.) osnovale su po dve sestre, Vrančić i Simić, sa basistkinjom Suzanom Kožić. U početku nijedna nije umela da svira, već su instrumente prisvojile i savladale po odlasku svojih tadašnjih momaka (između ostalog, članova grupe „Fit“, o kojoj govorim nešto kasnije) u vojsku, što samo po sebi zvuči fantastično. Više o grupi i njihovoj poletnoj, kako se pokazalo i dalje slušanoj muzici, pisala sam na starom blogu, OVDE. Moj izbor ovom prilikom nije neki od najpoznatijih hitova: „Sama“, „Kao pjesma“, „Tako lako“ ili „Baum Bam Bam“, već lični favorit i potcenjena, zapravo, gotovo nepoznata stvar sa setnom, teškom atmosferom koju dopunjuju redovi poput nad rijekom Mjesec, umoran špijun, tjera zvijezde na san...
8. Dr. Steel – Bitanga
Vreme je za malo heavy metala. Kao pobednici Zaječarske gitarijade (i to u obe kategorije, po izboru publike i stručnog žirija), riječko-opatijska ekipa „Dr. Steel“ 1986. snima debitantski LP „Čekam na noć“ za PGP RTB. Budući da se pojavila u ograničenom tiražu, ova ploča je danas raritet, u rangu (po)jedinih izdanja njihovih kolega po žanru: sastava „Crna udovica“, „Bombarder“, „Heller“ ili „Legija“. Osnovani su pet godina ranije, pod imenom „Nož u leđa“ koje su zbog cenzure morali da promene uoči prvog nastupa na „Ri Rock“-u. Širu popularnost im je donelo otvaranje koncerata „Divljih jagoda“ tokom turneje kojom su Bišćani promovisali ploču „Motori“. Pripremljen materijal za drugi (dvojezični) album i tek sklopljen ugovor sa sarajevskom diskografskom kućom došli su im u nevreme, tako da je zbog rata realizacija planova morala sačekati duže od dve decenije. Njihov zvuk je čist, punokrvni hard'n'heavy, svirački su bliski „Judas priest“ ili „Accept“, dok tekstualno takođe odgovaraju uobičajenom tematskom krugu („Istočno od raja“, „Kraljica“, „Oko za oko“). Veliki potencijal, usled nezgodnih okolnosti nedovoljno iskorišćen, još uvek zvuči veoma moćno.
7. Denis & Denis - Dio refrena / Xenia – Sutra
Ponovo zaokret i još jednom prema heroinama ex-YU scene. Pored toga što su ostale upamćene kao vrhunske pevačice, obe su osamdesetih bile među najlepšim ženama na sceni velike države. Zajedno ih možete čuti i videti kao deo „YU rock misije” („Za milion godina“, domaći odgovor na Band Aid). Prva je Marina Perazić, lepša polovina elektropop dvojca „Denis & Denis“, koji je osnovala zajedno sa klavijaturistom Davorom Toljom. Od početka (1982) izazivaju pažnju i zadobijaju ogromnu popularnost, pretežno zahvaljujući modernom svetskom zvuku i zavodljivosti, kako vokala, tako i pojave talentovane pevačice. Za prve četiri godine, sa sajber princezom Marinom snimili su dve odlične ploče i ostavili mnogo hitova: „Program tvog kompjutera“, „Soba 23“, „Ja sam lažljiva“, „Doba noćnih kiša“, „Voli me još ovu noć“...
Preselite li „Blondie“ (sa kojima su ih često upoređivali) u Jugoslaviju, umesto Debi Hari predvodila bi ih crnokosa Vesna Vrandečić. I ovaj sastav je trajao samo četiri godine (od 1981. do 1985.), snimio dva studijska albuma, ostavio neizbrisiv trag i žaljenje zbog mnogo većih, neostvarenih mogućnosti. Uz Vesnu, osnivač i duša grupe bio je gitarista Robert Funčić. Pesme „Iznenadi me“ i „Ksenija“ čuju se u filmu „Šećerna vodica“, „Moja prijateljica“ izazvala je kontroverze zbog teksta tumačenog kao „lezbijskog“, ali stvar koju baš svi znaju zove se „Troje“. Ni ovaj hit ne prolazi bez pogrešnih interpretacija – mada mi, iskreno, uopšte nije jasno kako, s obzirom na to da prilično transparentno govori o okršaju dvojice mladića oko devojke, a ne vulgarnoj „trojci“ (i sam Robert potvrđuje: Nakon toliko ženskih, trebala mi je jedna mačo pjesma.). Ipak, ima u njihovoj diskografiji, skromno bih primetila, boljih, a manje poznatih numera kojima je Vesna udahnula dušu nesvakidašnjim spojem krhkosti i energije, dobitne kombinacije i za sličnu harizmu koju prepoznajemo kod Marine.
6. Grad - Ima li nešto
Mada su se gotovo momentalno po nastanku afirmisali kao jedan od najozbiljnijih rock sastava, riječki „Grad“ je punih šest godina čekao na album prvenac „Ljudi“ (1991), a posle toga, pa, svi znamo šta se dešavalo na istorijskoj pozornici. Oni su ipak nastavili sa strpljivim, upornim radom, uz ponekad veoma duge pauze, ali zadržavši odličan status kod svih ljubitelja i poznavalaca dobre muzike. Za ono doba iznenađujuće moderni, melodiozni, pomalo mračni rock koji su kritičari proglasili „jednim od najvećih događaja na riječkoj sceni“ i uporedili sa ranim „U2“, vrhunski reprezentuju pesme „Zid“, „Vodi me“ i, naravno, „Ima li nešto“.
5. Fit – Veliki grad; Yin Yang
Počeli su u anarho-punk stilu, zaokrenuli ka komercijalno prijemčivijem zvuku, dugo bili najveće zvezde riječkog rocka i miljenici beogradske publike. Radili su sa Firčijem i Milanom Mladenovićem, pevač Davor Lukas izgledao je kao dvojnik Majkla Hačinsa, a publiku su osvojile pesme „Mačka“, „Zaboravit ću sve“, „Rijeka“, obrada „Zvoni telefon“ (originalno „Hanging on the telephone“ grupe „The Nerves“, mada je najpoznatija verzija u izvođenju „Blondie“). Meni najdraža možda nije toliko poznata, ali nosi izuzetnu emociju i niže efektne slike, pa joj zato uvek dajem prednost (Moje su želje male, ne znam kako da ih ostvarim i da dobijem sve što poželim).
„Fit“ su se razišli po izbijanju rata, ali ispostavilo se da drugo razdoblje za grupu zapravo tek sledi. Dvehiljaditih je došlo do okupljanja nepromenjeno entuzijastičnih članova, objavljen je i album, pa zato postavljam jednu od novijih pesama, koja mi se od prvog slušanja „zalepila“ za uho.
4. Metrobolik - Kada noć padne na grad
Nešto novije, naročito u odnosu na ostatak liste. Grupa „Metrobolik“ svira moderan gitarski pop rock, vokal Ane Kabalin zvuči moćno i samouvereno, a najveći hit „Kada noć padne na grad“ početkom novog milenijuma je proglašen najizvođenijom pesmom na hrvatskom radiju, usput pokupivši još priznanja. Upadljivo su, što ovde ima izrazito pozitivnu konotaciju, pod uticajem sledećeg izvođača sa liste....
3. Laufer - Svijet za nas; Moja voda
Vidite, Damir Urban se kao muzičar prvi put pojavio u mom vidokrugu početkom prošle decenije. Nismo se odmah „sporazumeli“. Svi su tada padali u trans nad novom verzijom jedne njegove stare pesme. „Budi moja voda“ se mogla čuti svuda, kada govorimo o alternativcima (ženskog roda, koji pride obožavaju, recimo, „Kandu Kodžu i Nebojšu“). Tada mi je u domu cimerka, srećom ne predugo, bila jedna devojka iz Republike Srpske sa kojom se nisam dobro slagala, a od koje sam i čula za pesmu, posle je i preko volje asocijativno povezujući sa mrskom poznanicom. Trebalo je da prođe par godina dok, čeprkajući nešto, nisam naišla na „Laufer“ i krenula da preslušavam njihove albume. Utisak je, iz nove perspektive, bio potpuno drugačiji. Urban je svestran, vredan umetnik, nakon „Laufera“ aktivno prisutan na regionalnoj sceni u sastavu „Urban & 4“, tekstopisac interesantne boje glasa.
Namerno izdvajam i baš onu, većini najpoznatiju pesmu, koju sam u međuvremenu naučila da cenim: uostalom, zaista je dobra.
2. Jersey – Tražim te
Nastao 1986. po uzoru na inostrani heavy/glam metal, „Jersey“ je svojevremeno morao biti mnogo, mnogo veći, makar na ovim prostorima. Tri godine po osnivanju, osvojili su nagradu stručnog žirija na Zaječarskoj gitarijadi i nastupali širom države. Razilaze se nakon što je pevač Žanil Tataj „Žak“ dobio poziv iz redova grupe „Divlje jagode“. Sa potonjim kolegama Žak je snimio album „Sto vijekova“, gostovao na prvoj solističkoj ploči Zeleta Lipovače „Magic love“, a možete ga čuti i na poslednjem albumu jagodara, „Jukebox“. Tehnički i rasponom zaista bez premca njihov najbolji vokal (izvinite, Alene i Tifo!), Žak je doprineo da i „Jersey“ zvuči čas kao „Queensryche“, čas kao „Crimson glory“ ili „Iron maiden“. Jedini album ovog dugo nepravedno zagubljenog bisera, pre tri godine je reizdao „One records“, pod prvobitnim nazivom „Pustite da živim“. Samo jedna reč opisuje moj doživljaj: nadrealno!
1. Ogledala - Ogledala su oko mene
New romantics/ dark wave sastav „Ogledala“ razvio se iz tinejdžerskog pop punk benda „Istočni izlaz”, 1983. godine. Privlače veliku pažnju na demo takmičenjima, održavaju koncerte, a dva leta kasnije odnose i ubedljivu pobedu u Zaječaru (samo godinu pre sugrađana iz „Dr. Steel“-a, tako da bi se taj period slobodno mogao nazvati dobom riječke dominacije). Onda ih 1986. stiže kob gotovo svih prethodno nabrojanih kolega: prerano gašenje benda. Ponovno okupljanje i premijerno sabiranje svojevremeno snimljenih pesama stiglo je, makar i sa višedecenijskim zakašnjenjem. Njihovu specifičnost, posebno uzimajući u obzir scenske nastupe, predstavlja činjenica da je Leo Rumora istovremeno vokal i bubnjar. Pesma „Ogledala su oko mene“ sadrži svaki atribut odličnog žanrovskog hita iz epohe osamdesetih: upadljivi synth početak, zarazan refren, ritam koji ne dozvoljava opuštanje, dobar tekst nagrađen na festivalu mladih bendova u Subotici 1984. (...ipak, u jednom pogledu, prepoznajem dio svojih misli, osjećam, taj pogled budi me – mnogo toga u meni skriveno je...). Samo opredeljivanje za poetski motiv ogledala, izvanredan simbol začudnog i identitetske zabune, u potpunosti odgovara odlikama podžanra.