piše: Isidora Đolović
U prethodnom tekstu (od nedelje), iskritikovan je film koji bezuspešno pokušava da stvori neku vrstu soundtracka epohe, služeći se poluhumorom i repertoarom krajnje diskutabilno reprezentativnim za predstavljeno vreme, a u nekim slučajevima čak i za žanr uopšte. To nije bio prvi, svakako ni jedini put da sam se zapitala koje su zapravo himne (anthems) rokenrola, ali me povod bez sumnje dodatno iziritirao i podstakao da se pozabavim time. Kada bih sastavljala nekakav džuboks-izbor pesama za koje se može reći da najpreciznije opisuju ovu vrstu muzike, zarobljavajući njen duh, tematizujući barem deo poente i prenoseći sve to na slušaoca, šta bi se našlo na takvoj listi?
Na prvi pogled, zadatak deluje krajnje jednostavno. Postoji određen broj muzičkih tema koje su kao zaštitni znak pravca, njegove ideološke osnove, pa i elementarnih odlika zvuka, već odavno tako široko prihvaćene i duboko ukorenjene kod čitavih generacija da se većini odmah javljaju u svesti pri samoj pomisli na rock. Obično se u obzir uzima nekoliko parametara: 1. njihova antologijska pozicija, kultni status ili ikoničnost samih izvođača; 2. kontekst u kome su se do sada najčešće pojavljivale, samim tim ostajući povezane sa prirodom žanra kao njegovo blisko određenje; 3. spoj melodije, ritma i reči, kojim bi trebalo na što autentičniji način dočarati suštinu rokenrola kao, ne samo vrste muzike, već društveno i kulturnoistorijskog fenomena, pravca u umetnosti, stila života i razmišljanja.
Naravno, kada god je u pitanju takvo zajedničko dobro, sa univerzalnošću i slobodnim statusom globalne „svojine“ koji omogućava da istovremeno svakome ponaosob znači nešto potpuno lično, nijedna lista ne može sasvim izbeći znatnom uticaju upravo tog, pojedinačnog faktora. (Individualnost je, uostalom, jedna od ključnih zapovesti rokenrola i njegova vrhunska vrednost, nasleđena od prethodećih pokreta poput romantizma ili avangarde.) One su, prema tome, uvek u velikoj meri i subjektivne, ali prilagođene opšteprihvaćenim merilima koja kroz mnoge naraštaje prate prenošenje večito svežih i nesmanjeno buntovnih nota od tvoraca do sledbenika. Opet, podrazumeva se da u skladu sa drugim, ovoga puta uzročno-posledičnim kvalitetima najrevolucionarnije pojave u kulturi XX veka, odražavaju prkos i neumorni duh – jer, dokle god smo u stanju da osetimo nepravdu i podignemo glas protiv stega, osetimo elan i želju za novim, većim, drugačijim iskustvima, ni mladost nas neće napustiti. Verujem u to.
Šta je, uostalom, rokenrol, ako ne čista energija izražena zvukom, strujanje koje osećate u krvi, kičmi, srcu i pod kožom; potreba za slobodom i istinitošću, ali i strast prema životu; istovremeno duhovno, estetsko i najneposrednije čulno uživanje u susretu virtuoznosti sa dosetljivošću, drskosti sa originalnošću? Rokenrol je teško objašnjiva vitalna snaga, iskrena i doživotna ljubav, neizlečiva opsesija i često jedina delotvorna terapija protiv svake frustracije prizemnošću, u svojoj banalnosti ubitačno pakosnog, sveta. Sa svim podžanrovima i upravo zahvaljujući mogolikosti koju u jedno bratstvo povezuju zajednički ciljevi, dejstvo i nemar prema barijerama, rokenrol uvek zvuči nepogrešivo prepoznatljivo, ma kojim se sredstvima služio, samo ukoliko mu je srž autentična i poštena.
Praveći svoj izbor rock himni, rukovodila sam se svakim od nabrojanih nepisanih merila pomalo, bio to naslov, tekst, status i istorijat numere ili „zaraznost“ melodije. Pre svega se radi o pesmama čija celovita priroda podstiče na zaključak: to je TO. Imala sam na umu soundtrack filma kojim biste nekom laiku pokušali da predočite šta, u najkraćem, čini snagu rokenrola i kako to deluje u isti mah vrcavo i gnevno, nepokolebljivo i neopterećeno. Ne najmanje važno: svaka od njih naprosto mora da podstiče na horsko pevanje, jer, u suprotnom, kakva je to himna ako ne „vuče“ duhu nenametnutog, samoizabranog zajedništva?
10. Skid Row – Youth gone wild
Prvi singl sa debitantske ploče grupe Skid Row objavljen 1989, zamišljen je kao direktan, glasan manifest mladosti koja, ističući značaj vernosti sebi, namerno provocira najgore tradicije sa njihovom zarobljavajućom prirodom (I never played by the rules and I never realy cared). Istovremeno generacijska tema i šamar konformizmu (Get a 3-piece Wall-Street smile, and, son, you'll look just like me), obeležena je moćnim vokalom (tada prelepog) Sebastijana Baha, odličnim refrenima koji uverljivo prenose duh solidarnosti i solažom koja „razvali“ u međuvremenu. Uprkos tome što bi površni videli samo prostu destrukciju, ovo je zapravo krik otpora svakoj ukalupljenosti.
9. Motley Crue – Wild side
Ozloglašena četvorka pesmom sa albuma „Girls, Girls, Girls“ (1987) donosi ironijom obojen, mračan osvrt na život u Los Anđelesu. Od početnog zvuka motora, ubitačnih bubnjeva čiji čvrst, dosledan ritam sve vreme prati ciničan prizvuk Vinsovog glasa, znalački se balansira između samosvesti u paklenom okruženju i subverzivnog demaskiranja njegovog prljavog glamura. Naročito je upečatljiva izokrenuta hrišćanska molitva iz središnjeg dela, pri čemu usporavanje melodije služi isticanju njenog konteksta. I završava se efektno: autentičnim zvucima Sanset Stripa, poput policijskih sirena, vriske, kabaretske muzike koja dopire iz klubova...
8. Twisted Sister – I wanna rock
Zbog svog imidža, družina predvođena Dijem Snajderom nekako uvek ostaje u grupi nedovoljno ozbiljno shvaćenih bendova. Snajder je autor jedne od njihovih najpoznatijih pesama, sa ploče „Stay hungry“ iz 1984. Prepoznatljiva po duhovitom spotu (What kind of man desecrates a defenseless textbook?!), univerzalan je omaž početničkim godinama svih nas, kada je potreba za voljenim rokenrolom bila jača od zabrana, a izdvojenost koju omogućava pružala svojevrstan ponos, čak i dok čitav okolni svet misli drugačije. Svaki put isti utisak odaju veoma dobar rif i iznova proživljeno: When it's like this, I feel the music shootin' through me – there's nothin' else that I would rather do...
7. KISS – Rock’n’Roll all nite
VH1 je ovaj stadionski hit i zaštitni znak grupe KISS, nezaobilazan na njihovim koncertima, rangirao kao šesnaestu najveću hard rock pesmu svih vremena. Već početak preplavljuje šmekom klasičnog rokenrol standarda iz sedamdesetih (objavljena je 1975. na ploči „Dressed to kill“), a vokal je ovoga puta Džin Simons.
6. Led Zeppelin – Rock’n’Roll
Eksplozivna i brza kompozicija nastala je pod neobaveznim okolnostima, dok se bend usviravao za snimanje sasvim druge pesme. Ta spontanost se i te kako dobro oseća, strujeći kroz zarobljeni doživljaj uživanja u svirci, potpunoj predanosti izvođača elektricitetu koji nastaje na bini. Vrhunska minijatura u potpunosti opisuje žanr i opravdava svoj naslov, sa odličnim otvaranjem u znaku bubnjeva, neverovatnim glasom Roberta Planta i razmahanim Pejdžovim solom. Pesma se nalazi na albumu „Led Zeppelin IV“ iz 1971.
5. Steppenwolf – Born to be wild
Snimljena 1968. i do danas najprepoznatljivija zahvaljujući filmu „Easy rider“, koji je efektno iskoristio već naredne godine, „Born to be wild“ spada među pesme kojima uopšte nije potrebno predstavljanje. Apsolutni klasik, ne samo toliko određujuća i presudna za žanr, već čitav jedan egzistencijalni modus, prepoznatljiva je od prvih taktova, upotrebljavana bezmalo svuda, izuzetno retro u najboljem smislu. Čini da, nekako, istog trena osetite vetar na licu i u kosi... Zanimljivo je da se, usled prisustva fraze: (I like smoke and lightnin') heavy metal thunder, danas često označava kao prva hevi metal pesma ikada, mada tekst referiše na motore, a ne (tada još praktično nepostojeći) podžanr „teškog zvuka“.
Like
a true nature's child,
We were born, born to be wild…
4. Quiet Riot – Cum on, feel the noize / Metal health (Bang your head)
U
ovom slučaju stvarno nije bilo teoretske šanse da se odlučim samo za jednu. Obe
pesme nalaze se na albumu „Metal Health“ (1984) i postale su veliki, zapravo,
najveći hitovi u karijeri benda. Himnične su, pevljive, propraćene efektnim
spotovima, obeležene izuzetnim vokalom Kevina Dubraua i „ludačkim“ gitarskim
deonicama. „Cum on, feel the noiz“ je, naravno, obrada – originalna verzija
grupe Slade potiče iz 1973, ali usudiću se da kažem kako su Quiet Riot
kompoziciji udahnuli neuporedivo više žestine, time joj omogućivši drugi život.
A nemoguće je ne pevati, niti ignorisati vrišteći rif na kraju „Bang your head“.
3. Europe – Rock the night
Kada mi neko kaže da su Šveđani „one hit wonder“, odmah se pozivam na, pre svega, ovu pesmu, upravo sa famozne ploče „The Final Countdown“ iz 1986. (Inače, postoje dve verzije, od kojih se prva prethodne godine našla na soundtracku filma „On the Loose” i zvuči sirovije, umnogome metalskije od zvanične. Dve su i varijante video spota). Klasične sing-along strukture, uspešno se uhvatila u koštac sa sličnim popularnim singlovima najvećeg (hronološki, muzički, pa i vizuelno) prekookeanskog rivala, grupe Bon Jovi. Džoijev čist, lep tenor i melodični refreni, uz dobru produkciju, čine ovaj kvalitetan hard rock hit kao stvorenim za žurke. Po „Rock the Night“ je, na kraju krajeva, svojevremeno nazvano čitavo tematsko veče subotom u nekadašnjem klubu „Living Room“ beogradskog SKC-a, koje je moja malenkost obožavala u studentskim godinama.
2. Def Leppard – Rock of ages
Nije ni čudo što je nedostojni mjuzikl kasnije poneo baš ovo ime. Sa ploče „Pyromania” se te 1983. izdvojilo još odličnih singlova, ali ovaj je postao neprikosnoven zaštitni znak čitave ere i stilskog pravca. Pored zezatorskog spota i uvodne, izmišljene fraze koja zvuči „nemački“, ali zapravo ne znači baš ništa, Džo Eliot od samog početka posreduje čist hedonizam: All right… I've got something to say – It's better to burn out, than to fade away. Odlična, odlična pesma.
1. Rainbow – Long live Rock'n'Roll
Koliko sam samo puta kao klinka na najjače odvrnula ovaj album, naročito naslovnu numeru (objavljeni su, inače, 1978). Još uvek uspeva da me potpuno ponese, jer je u pravom smislu – besmrtna. Antologijski, raskošan primer koji žanru daje fantastičan omaž i definiciju. Sve je legendarno: nezamenljivi Dio za mikrofonom, Riči Blekmur na gitari, udarnički početak u vidu razigranog pokliča. Ekspresivnim, predivnim vokalima i majstorskim zvukom, u najlepšem mogućem smislu slavi jednu veliku, miroljubivu silu.
Pa, živeo (nam) rokenrol!